Rezanci

Svakih toliko zaletim se u neku ozbiljnost i zaboravim uživati. Nemojte me krivo shvatiti, ja svaki dan uživam u nečemu. Makar u prvoj jutarnjoj kavi. Samo razmišljam o danima kad je ozbiljnost dominantna. A ne pristaje mi i oduzima mi energiju sasvim nepotrebno. Danas nisam zaboravila na užitak. Napravila sam domaće rezance i juhu i ostatak ručka. Obožavam tanke domaće rezance i ne znam zašto ih češće ne radim. Neko vrijeme sam se s tim zabavljala.
Kao i obično, uživala sam jer smo svi zajedno za stolom (kod nas je to ionako gotovo redovna pojava). Barem jedan obrok u danu pojedemo zajedno.
Dobila sam par sati za sebe u tišini jer su djeca otišla na rođendan u susjedstvo. E, to je već rijetka pojava koju treba iskoristiti.
Igrala sam se sa fotografijom rezanaca. Koja nije bila osobita. Samo zabilježen trenutak. Za igru ionako nisu potrebni savršeni uvjeti. Jedino što je potrebno je želja za igrom i vrijeme. Da nisam imala par sati popodne, imala bih par sati navečer. Daklem, jedino što je bilo potrebno je bila želja.
I ovo su rezultati. Jedna fotka i photoscape (besplatan program skinut s interneta).
Materijal je posvuda oko nas.